ČETIRI VJEŠTINE PREŽIVLJAVANJA: HRANA

Vjerovali ili ne postoje četiri vještine koje je potrebno poznavati a koje su sasvim dovoljne da čovjek živi van grada, u šumi, džungli, pustinji… Zapravo bilo gdje. Sva ostala znanja u životu su zabava, hobi, interesovanje, posao ili ispostavlja se ponekad na kraju, stres.

U nizu članaka dijelom ćemo obraditi program odnosno ciljeve radionica kampa “Mali Istraživači” koji se organizuje za djecu uzrasta 7 do 12 godina. 

Te četiri vještine tiču se:

• Vode,
• Hrane,
• Vatre i,
• Skloništa.

Jasno je kao dan da su za život potrebni hrana, voda, toplota i mjesto koje bi nas zaštitilo od uticaja spoljašnjeg svijeta. Ipak za višednevne boravke u prirodi i divljini , puka potvrda prethodnih činjenica ipak nije dovoljna 

Potrebno je poznavati vještine “upravljanja” ovim elementima. 

Ljepota života na selu se ogleda u sezonskom izobilju baštenskih i vrtnih kultura kao i svega zdravog i čistog iz prirode. Da ne pričamo o miru i zadovoljstvu kada nema gradske buke i nervoze.

Danas ipak nećemo pisati o baštama i vrtlarskim poslovima, iako ćemo na kampu “Mali istraživači” namirnice koristiti upravo iz bašti. Osvrnućemo se na nekoliko činjenica koje je potrebno poznavati a tiču se pronalaženja hrane u prirodi, njenog sakupljanja i prepoznavanja.

>>> PROGRAM MALI ISTRAŽIVAČI <<<

Hrana u prirodi

Sakupljanje hrane je ljudima u krvi, to je ono naše iskonsko. Danas postoji mnoštvo društava i udruženja kojima se možete pridružiti ako želite da više saznate o opstanku u prirodi, o divljoj hrani i o tome kako da je iskoristite.

Djeca mogu osnovna znanja usvojiti upravo na kampu “Mali istraživači” koji organizujemo 15.06.2019. godine

Čovek koji poznaje prirodu nikada ne može biti gladan. Mnogo zdrave i divlje hrane možete naći u prirodi i upotrebiti u kulinarstvu.

Od oko 300 000 vrsta divljih biljaka, više od polovine se može jesti. Količine divljih biljaka i životinja koje se mogu naći, kako po vremenu tako i po vrstama, veoma su različite. Otuda potreba da se često spremaju jela kombinovana od nekoliko različitih vrsta. Za kulinarske potrebe uzimaju se iste količine divljih jestivih biljaka kao i kada se jelo sprema od gajenih vrtnih biljaka.

Veoma je značajno da su divlje povrćne biljke i salate čak i bogatije u vitaminima nego kultivisane biljke. Pošto bilje tokom starenja postaje sve bogatije celulozom (otuda i manje svarljivo) i sve više gorko, za ishranu treba upotrebljavati prvenstveno mlade biljke.

Najsočnije i najjestivije je mlado bilje u proljeće, ili novi izbojci koji izbijaju u jesen. U ljeto mlado bilje treba tražiti po vlažnim i sjenovitim mjestima. Gorčina se donekle uklanja tako što se tokom kuvanja odbacuje prva voda. Neke biljke mogu da se jedu i sirove (salate, voće), čime se obezbjeđuje više vitamina i minerala. Međutim bilje je po pravilu mekše, svarljivije i ukusnije kada se kuva.

Vrijeme kuvanja zavisi od toga da li je upotrebljeno samo mlado lišće, odnosno biljke, ili isto to u poodmakloj vegetaciji. U drugom slučaju kuvanje je nešto duže i probom treba ustanoviti da li je završeno. Kuvanje povrća obično traje oko 15-30min. Kada se kuva povrće prva voda se obično odbacuje. Kada je bilje gorko, odbacuju se i dvije vode. Imajte na umu da je meso divljih životinja tvrđe od mesa domaćih životinja.

Najjednostavnija jela koja može svako spremiti su razne supe, čorbe, salate… Za to su vam potrebni listovi jestivih biljaka ili njihove bobice (kopriva, paprat, šipak, kupina…). Naberete, isjeckate, stavite u vrelu vodu i skuvate. Po potrebi dodajte neku začinsku biljku ili malo soli.

Šta sve možete jesti u prirodi?

Zaista puno toga, a evo šta se najčešće koristi: jestive biljke, pečurke, potočni rakovi, puževi, žabe, ribe, školjke, zmije, gušteri, kornjače, skakavci, ptice, ptičja jaja, sve vrste divljači… U krajnjoj nuždi možete koristiti mravlja jaja a takođe i crve koje nađete pod korom drveta. U mnogim zemljama (naročito na Dalekom istoku) se mnoge od ovih stvari rado jedu i smatraju za specijalitete. Vrlo se jednostavno spremaju: operete ih od mehaničkih nečistoća (zemlje…), lepo ocijedite od vode, i pržite u ulju ili masti. Skakavci se spremaju na isti način. 🙂

>>> PROGRAM MALI ISTRAŽIVAČI <<<

Praktični savjeti

Kako brzo razlučiti jestivo od nejestivog bilja?!

Ako biljka luči mliječastu tečnost (izuzetak su koprive i maslačak) i nagriza kožu, nije za jelo, kao ni biljke jakog mirisa. Gricnite malo list ili stabljiku. Ukoliko “skupljaju usta” – nisu za jelo. Možete jesti bilje koje jedu i ptice i životinje, jer ono nije otrovno. 

Da li ste znali da postoji univerzalni test za hranu? Postupak koriste izviđači, specijalne vojne jedinice širom svijeta kao i svi ljubitelji preživljavanja.  – Dio programa kampa “Mali istraživači”

Kada želite nešto da ispečete (meso, ribu i sl), uvijte hranu u alu-foliju i pecite u vrelom pepelu ili žaru. Tako ćete ribu ispeći za 15min (po 7-8min sa svake strane) a meso za oko 40min. Ako nemate nikakvu posudu, poslužite se alu-folijom i napravite sud kakav želite.

Ribu (pile, zec i sl) obavijte mokrom glinom i stavite u žar. Poslije pola sata ispečena glina se raspukne i jelo je gotovo. Najveći deo krljušti ili perja ostaje u glini. Meso može da se obavije slojem vlažnog papira (ne novinskog) i pokrije sa puno žara tako da do njega ne dopire vazduh. Posle kraćeg vremena pečenje je gotovo.

Sve što pečete pecite na žaru, nikako na vatri. Na pripremljenim štapovima možete nanizati hranu i peći. Na poveći ražanj možete (takođe na žaru) peći i kokošku, zeca, ribu, pticu… Na samom žaru jako lijepo možete ispeći krompir ili mlade klipove kukuruza.

Izdubljena polovina krompira može da posluži kao posuda za kuvanje jaja. Kora od hleba na jako zagrejanom kamenu može da posluži kao tiganj za pečenje jaja na oko.

Čuvanje hrane

Da bi se hrana mogla koristiti duže vremena, treba je nekako sačuvati. To se najčešće i najjednostavnije postiže različitim načinima sušenja.

Biljke se čuvaju sušenjem na vazduhu (promaji).

Pečurke se prvenstveno suše na suncu. Mogu se sušiti na vazduhu, kao i u sušnicama. Tada se izlažu samo toplom vazduhu a ne i dimu. Osušene pečurke se stavljaju u korpe, sanduke i vreće, i čuvaju na provjetrenom i suvom mestu.

Meso se najprostije čuva sušenjem na vazduhu. Karakteristično je to da se meso onda mora očistiti od kosti, iseći na tanke listove debljine do 2cm, posoliti sa obe strane i objesiti na dobro provjetravanom mestu. Ovako osušeno meso može da se čuva kraće vreme. Meso se sigurnije i trajnije konzerviše dimljenjem u sušnicama, uz prethodno salamurenje (čuvanjem u slanoj vodi).

Riba se takođe suši na vazduhu (kratkoročno) ili na dimu (dugoročno rešenje). Ako se suši na vazduhu (kao i meso), onda to traje skoro 5 puta duže nego ako se suši dimljenjem. Ako se suši na vazduhu to traje i do 15 dana, a dimljenje ribe je gotovo posle 2-3 dana.

Namirnice u prirodi možete sačuvati i ako ih dobro zatvorite u najlon kesi. Tako ne mirišu i zaštićene su od raznih insekata. Istu tu kesu (ne smije da propušta vodu) možete staviti u potok i sačuvati namirnice par dana, a pri tome ih čak i ohladiti.

Možete iskopati rupu u zemlji (bolji je efekat ako je još obložite pločastim kamenom) koju ćete poklopiti grančicama i lišćem – tako ćete dobiti frižider.

Vodite računa da vam je hrana dobro zatvorena (tegle, flaše, kutije), da ne odaje mirise. Otpatke bacajte dalje od logora, na jednom mestu. Najbolje je da iskopate rupu i da je kasnije zatrpate. Nerazgradive materijale (staklo, gumu, plastiku, najlon…) ne bacajte u prirodu i ne ostavljajte ih za sobom!

Zmije pogotovo lako osjete mliječne proizvode (mleko, sir, jaja) i opsjedaće vas neplanirano. Zato vodite računa ne samo kako čuvate hranu već i gdje bacate ostatke.

---

Na kampu “Mali Istraživači“ djeca će imati priliku da nauče vještine prepoznavanja potencijalnih izvora hrane, njeno sakupljanje i tehnike prirpemanja

Napomena: Djeca na kampu neće jesti ovako sakupljenju hranu već će radionice imati za cilj usvajanje znanja i vještina potrebnih za preživaljavanje u prirodi.